Kazu da me po osmijehu poznaju- da je on moje drugo ja. Nosim ga kao stit odbrane, da me sacuva od radoznalih pogleda, od suvisnih pitanja – onih sto tudu intimu pozele kao najvecu poslasticu, ne bi li prazninu svojih dusa popunili. Ja svoju dusu ispunjavam nekim lijepim trenucima, nekim sitnicama. Meni i malo znaci mnogo. Ne ocekujem puno od ljudi, zato i kad dobijem mrvicu – obradujem se, poput dijeteta koje u pijesku medu toliko praznih skoljki uspije biser pronaci! A ljudi su upravo takvi- mnoge ce more zivota izbaciti na vasu obalu, a samo ce rijetki u sebi… biser nositi… “